Pregled prenatalnih testova

prenatalni testovi

Praćenje trudnoće u primarnoj zdravstvenoj zaštiti podrazumeva niz pregleda i testova, od kojih neki mogu da budu izuzetno stresni, kako za trudnicu i celu porodicu tako i za bebu.

 Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti žena tokom trudnoće pretpostavlja pet lekarskih pregleda u trudnoći: prvi, u kojem se utvrđuje starost trudnoće, i ostala četiri koja se rade u 16, 24, 28. i 36. nedelji trudnoće. Uz ove preglede, obično se preporučuje i dabl i/ili tripl test, odnosno, statistički test koji može da ukaže na verovatnoću postojanja nekog zdravstvenog izazova u razvoju bebe ili neke od hromozomskih specifičnosti kod bebe.

Nazivi analiza, novi koncepti i mnoštvo brojki, stil ophođenja lekara, čekanje rezultata, traženje informacija, sami rezultati i njihovo tumačenje – sve ovo može da bude veoma neprijatno i zastrašujuće.

STATISTIČKI PRENATALNI TESTOVI

 Dabl test se obično obavlja između 11. i 14. nedelje trudnoće. Dabl test je statistički test koji ne postavlja dijagnozu nego daje rezultat u vidu verovatnoće za neku od atipičnosti.

Rezultati dabl testa mogu da ukažu na hromozomske atipičnosti kod bebe. Ovaj test obuhvata ultrazvučni pregled i biohemijsku analizu majčine krvi. Prilikom ultrazvučnog pregleda, utvrđuje se da li beba ima nosnu kost i meri se bebina vratna brazda. Ovi faktori se dalje kombinuju s podacima o trudnici (broj godina, pušenje, broj trudnoća) i nalazima biohemijske analize dva hormonska markera (hCG i PAPPA).

Šta zapravo znači „statistički test”? To znači da ovaj test daje rezultate u obliku statističkog podatka. Na primer, rezultat od 1:100 znači da među 100 trudnica koje imaju iste parametre, jedna od njihovih beba ima navedenu atipičnost. Kod dabl testa postoji „cut off” linija, što znači da vrednost ispod te linije upućuje na povećanu mogućnost hromozomske atipičnosti. Ukoliko je statistička vrednost rezultata testa ispod ove linije, trudnica se obično upućuje na genetsko savetovanje.

Tripl test se obavlja između 16. i 20. nedelje trudnoće. Uz već navedene nalaze s ultrazvučnog pregleda, on u obzir uzima tri biohemijska parametra iz krvi majke (AFP, hCG i E3).

Kao i dabl test, ovo je nedijagnostički statistički  test, i rezultate prikazuje kao verovatnoću koja, ukoliko je ispod „cut off” linije, obično rezultira uputom na genetsko savetovanje i neki od invazivnih dijagnostičkih testova.

Neinvazivni prenatalni test (NIPT) takođe spada u nedijagnostičke statističke testove. Procenjuje verovatnoću da beba ima neku od celog niza hromozomskih atipičnosti, a daje informaciju i o polu bebe. Ovim testom se analiziraju fragmenti bebine DNK (cf-DNA) poreklom iz placente, koji se mogu detektovati u majčinom krvotoku od pete nedelje trudnoće. Analiza se obavlja kada je udeo bebine DNK odgovarajući, najčešće od desete nedelje trudnoće. NIPT ima veću osetljivost od dabl i tripl testa, ali nipošto ne predstavlja sredstvo za postavljanje dijagnoze.

INVAZIVNE PRENATALNE DIJAGNOSTIČKE ANALIZE

Invazivnim dijagnostičkim analizama određuje se pol bebe i dobija se bebina dijagnoza za ceo niz hromozomskim atipičnosti i specifičnih zdravstvenih izazova.

Biopsija horiona se obično izvodi između 9. i 12. nedelje trudnoće. Biopsijom horiona se uzima deo placente. Genetskom analizom se utvrđuju pol i eventualne hromozomske atipičnosti i određeni zdravstveni izazovi kod bebe. Uzorak se može uzeti na dva načina, transvaginalno ili kroz stomak, što zavisi od odluke lekara.

Amniocenteza se obično radi između 16. i 18. nedelje trudnoće. Izvodi se tako što se iz stomaka iglom izvuče mala količina plodove vode. Uzorak se koristi za analizu bebinih hromozoma i pola i određivanje nivoa određenih supstanci koje mogu da ukažu na specifične zdravstvene izazove.

Kordocenteza se obavlja od 21. nedelje. Genetska analiza se radi iz limfocita bebine krvi koja se uzima iz pupčane vrpce.

Kao i statistički testovi, invazivni prenatalni  testovi su opterećujući i stresni za mamu i bebu. Uza sve to, oni sobom nose i izvestan rizik od komplikacija: od 200 žena koje se podvrgnu amniocentezi, jedna ili dve će imati spontani pobačaj, a postoji i rizik od drugih komplikacija poput krvarenja i infekcija. Statistički gledano, rizik od povrede bebe nadilazi moguće pogodnosti po bebu koje bi mogle da proisteknu od postavljanja bebine definitivne prenatalne dijagnoze na ovaj način.

Neki roditelji se odlučuju za prenatalne testove kako bi se na adekvatan način pripremili za dolazak svoje bebe. Ipak, mnogi od nas kroz ovako dizajniran proces praćenja trudnoće prolazimo u strahu, podložni sugestijama i nesvesni nedostatka nepristrasnosti i podrške u ključnim trenucima.

U tim momentima, najčešće se ne mogu sagledati svi aspekti zdravstvenih izazova kod bebe. Teško da se može i pretpostaviti kako indikovana ili dijagnostikovana atipičnost može da utiče na svakodnevni život bebe i njene porodice. Roditeljima može biti od velike pomoći da stupe u kontakt sa drugim roditeljima koji imaju decu sa sličnim izazovima. Molimo vas, obratite nam se ukoliko se nalazite pod stresom ili pritiskom usled određenih indikacija ili rezultata ovih testova i potrebna vam je poverljiva, profesionalna i saosećajna podrška.

O nama

Projekat NISI SAMA je besplatno savetovalište za devojke, žene i njihove partnere koji se na početku trudnoće suočavaju sa nedostatkom podrške ili nekom kriznom situacijom i razmišljaju o abortusu.

Radno vreme

RADNO VREME:

Pon-Pet: 10 -18h
Subota - Nedelja: Zatvoreno

Kontakt informacije

KONTAKT INFORMACIJE:

Ruzveltova 23, 11000 Beograd
Telefon: 063 7313042
Email: info@nisisama.rs

Newsletter

SEO TEAM / All rights reserved / NISI SAMA